Oslikavanje trenutka
Jedan trik za bolje ulične fotografije
Što više kilometara pređemo to ćemo bolje fotografije napraviti - tako nas savetuje veliki majstor fotografije Tomislav Peternek. Ipak, čak i ako ovaj dobar savet dopunimo kvalitetnom fotografskom opremom i dobrim poznavanjem kompozicije, može se dogoditi da se posle prevaljenih desetina kilometara vratimo iz lova na trenutke praznih ruku. Nekada sve pobrojano, a posebno u početku bavljenja fotografijom, može biti prekrupna mreža za trenutke koji kroz nju lako umaknu ostavljajući je praznu.
Da bismo u mrežu što češće uhvatili odličnu fotografiju potrebno je da imamo dodatne veštine među kojima je i komunikacija sa ljudima, ali i naša spremnost da učimo da gledamo pa da neverovatan prizor primetimo i tamo gde ga drugi ne vide.
Učenje posmatranja može se usvojiti na više nivoa pa tako u nekoj ravni to može značiti i razumevanje sveta koji nas okružuje. Da bi se uhvatio trenutak, često je potrebno predvideti ga, a predviđanje trenutka zahteva što potpunije razumevanje situacije u kojoj se nalazimo. Što je naše razumevanje veće to imamo mogućnost da dalje predvidimo tok događaja i time obezbedimo dovoljno vremena da se do nailaska pravog trenutka nađemo na pravom mestu i zabeležimo ga na pravi način.
Taj opšti put razumevanja, koji dovodi do kvalitetnije fotografije, zahtevan je i dugačak u razvoju fotografa, ali se osim na njega nekada možemo osloniti i na mnogo jednostavnije trikove koji mogu povećati verovatnoću da se trenutak zakači za našu mrežu. Jedan od takvih trikova je i trik “oslikavanja trenutka”.
Umesto da pokušavamo što bolje da razumemo situaciju, pristup kod ovog trika je potpuno drugačiji. Ne tragamo za konkretnim trenutkom već samo pripremamo podlogu kao platno na kome će se trenutak sam oslikati.
Za podlogu možemo izabrati interesantnu fasadu zgrade, neobične senke na ulici, boje neke ograde i slično, a bez obzira što nam prizor može delovati nedovoljno interesantno, potrebno je da mu damo šansu i sačekamo da se u odabranom kadru dogodi nešto neočekivano. Nekada možemo naslutiti šta bi upotpunilo prizor, nekada se kadar opire i u njemu se uporno ništa ne dešava, ali isto tako se dogodi da se u kadru pojavi nešto potpuno neočekivano i naše strpljenje bude nagrađeno.
Sledi jedan jednostavan primer. Fotografija ispod je prizor koji mi je bio interesantan zbog linija, zidova, senki, kontrasta plavog neba i narandžastog betona, grafita… Pomirio sam se sa činjenicom da je kadar koji sam izabrao prazan i nedovoljno interesantan jer sam pretpostavio da će se neko pojaviti na stepenicama i učiniti fotografiju interesantnom. U moju mrežu se već u sledećih 10 minuta uhvatilo nekoliko trenutaka koji su mi bili zanimljivi.
Prizor koji sam primetio kao interesantno platno za trenutak. Svidele su mi se senke, geometrija, odnos plavog neba i tople boje betona, a pošto su u pitanju stepenice pretpostavio sam da bi vrlo brzo mogao da se dogodi neki interesantan trenutak.
Niz trenutaka koji su se uhvatili u mrežu:
Stepenice su prometne i već posle 10-15 minuta čekanja imao sam punu mrežu interesantnih trenutaka. Tome su posebno doprineli golubovi koje nisam očekivao.
Od ulovljenih trenutaka ovaj sam proglasio za kapitalca.
Primeri fotografija nastalih kotišćenjem ovog trika:
Simetrični prizor je bilo vrlo jednostavno primetiti, ali je bio prazan. Čekao sam 15tak minuta dok scenu nije upotpunio slučajni prolaznik. Fotografiju sam izabrao kao odgovor na temu “Asimetrija” na takmičenju Photolympic 2019. godine i osvojio prvo mesto.
Podloga je trotoar koji se penje ka Brankovom mostu, a kadar su obogatile dijagonale, strelica koja pokazuje baš ka mestu na kome je propao trotoar, i znak za jednosmernu ulicu. Posle 10tak minuta naišla je devojka koja je baš na mestu na koje je usmerena strelica i na koje pada refleksija sa okolnih zgrada načinila energičan korak kojim je upotpunila kadar.
Kao interesantnu podlogu sam primetio dva slična pravougla trougla koje je napravila senka na fasadi zgrade. Pretpostavio sam da bi bilo odlično ako bi neko izašao iz zgrade i seo na stepenik. Čekao sam 15 tak minuta tokom kojih je sve bilo pusto. Onda mi se posrećilo i čovek je izašao iz ulaza. Srećom nisam prestao fotografisati kada je izašao iz levog trougla svetlosti, jer tek kada je skoro napustio kadar trenutak je neočekivano upao u mrežu.