Da li može postojati Ćacilend 4.0

Ćacilend me podsetio na vic koji sam čuo od Žižeka. Gost naruči kafu bez mleka, pa kada mu konobar kaže da nemaju mleka, gost kaže dajte mi u tom slučaju kafu bez nečeg drugog. Žižek je vic ispričao uz objašnjenje da dupla negacija nekog stanja ne mora da nas vrati na početnu poziciju. Jasniji primer, u jednom svom eseju, navodi profesor Milan Ćirković pozivajući se na Dikov roman „Čovek u visokom dvorcu“. U knjizi je opisana alternativna istorija u kojoj su pobedile sile Osovine, a glavni junak je pisac zabranjenog romana „Skakavac pritiska“ koji govori opet o alternativnoj verziji istorije sa Saveznicima kao pobednicima. Interesantno je da se njihova verzija istorije u kojoj su pobedili Saveznici ne poklapa sa našom, jer kao što profesor Ćirković kaže - inverzija inverzije ne proizvodi nužno, kao u algebri, početnu vrednost.

Toga sam se setio kada sam video jednu kreativnu akciju koja je u tom filozofsko-logičkom smislu stavila tačku na Ćacilend. Prvi put sam posetio skup u Pionirskom parku sa željom da profesionalno ispratim organizaciju Studenti 2.0. Praktično sam im se stavio na raspolaganje sa željom da fotografišem okupljanje i porazgovaram sa ljudima, jednako kao što sam to danima unazad radio sa studentima koji su organizovali blokade. Međutim, po načinu na koji je kamp funkcionisao bilo je i više nego očigledno da je u pitanju samo kulminacija režimskih akcija kojima, imitirajući aktivnosti koje ih ugrožavaju, pokušavaju da ih obesmisle. Niko od onih koje sam zatekao nije želeo da porazgovara, većina je izgledala kao da im je neprijatno, a mnogi su se i otvoreno sakrivali od kamere. Šatori, oprema i hrana, sve je delovalo kao da je potpuno sistematski nabavljeno i organizovano što je potvrđeno i 16. marta kada je iz parka kao sa deponije čišćeno smeće, pa je postalo jasno da su i šatori većinom kupljeni samo da bi glumili šatore, jer su zajedno sa smećem trpani u kamione gradske čistoće.

Te neprijatne kulise su me podsetile na jednu scenu iz dokumentarnog filma The King of Communism koji govori o Nikolaju Čaušeskom i njegovom režimu. Bez obzira na sva nepočinstva režima, meni je u pamćenju posebno ostala ta skoro nebitna scena. To je neki momenat u kome se Čaušesku obraća kamerama na pijaci ili sajmu. Tezge iza njega su bile pune hrane i voća i time je on svedočio kako u državi vlada blagostanje. Problem je u tome što je većina voća u toj sceni napravljena od obojenog drveta. Moguće da mi se baš taj detalj toliko urezao jer na tako očigledan i ilustrativan način pokazuje koliko čovek opijen vlašću može biti spreman da svesno i podlo obmanjuje svoj narod da bi ostao na vlasti. Pomislite sa koliko bi bilo potrebno pomnožiti tu kulisu drvenih banana pa da dobijemo Ćacilend, ceo lažni kamp koji jedino ima za cilj da obesmisli višemesečne dobronamerne akcije pravih studenata i njihovu želju da institucije u državi krenu da rade svoj posao.

I opet, nije očigledna režija ono što mi je izazivalo najveću neprijatnost u Ćacilendu, možda nije ni sramotna činjenica kako je naružen jedan od najlepših parkova, već to što informaciju o tome da sam definitivno utvrdio da su u pitanju kulise nemam sa kim da podelim. Odnosno, apsolutno nikoga ne poznajem kome nije očigledno da je u pitanju jeftina predstava. I onda je velika neprijatnost baš u tome što se pitate jel moguće da se to sve organizuje za neki mali mehur ubeđenih glasača koji su toliko nekvalitetno informisani da im se može prodati tako providna priča. Posebno što su te kulise, pokašavajući da sakriju golotinju, zapravo ogolile režim kao ništa pre toga. Scene koje smo mogli videti 15. marta, ljudi sa fantomkama koji su nosili palice i čekiće dok je policija pored njih mirno stajala, je nešto posle čega će čak i onima koji podržavaju režim biti teško da pravdaju svoju podršku, jer korumpiranost celokupnog sistema nikada nije bila očiglednija.

Tek početkom aprila se odigrala ta tačka koja mi je razvezala niz asocijacija.  Na jednom od protesta u Kovačici mogao se na improvizovanoj ogradi pročitati natpis Studenti 3.0. Studenti su odlučili da imitiraju imitiranje i iskopiraju kamp iz Pionirskog parka. Uz ogradu su posložili igračke traktora, i kostimirali se u nekoliko policajaca sa štitovima dok se pored njih šetao poneki „student“ sa fantomkom i čekićem u rukama. Takva akcija mi je delovala kao zatvoren logički krug koji onemogućava Studente 2.0 da im doskoče na bilo koji način. Možda je korisnije od Žižekovog vica da se podsetimo onog logičkog problema sa dva stražara koji čuvaju dva puta. Ako jedan govori istinu a drugi laž, sa jednim pitanjem možemo saznati koji je put pogrešan tako što ćemo pitanje provući i kroz laž i kroz istinu i bilo koga od njih pitati šta bi onaj drugi odgovorio. Jednako tako, Studenti 3.0 kao pojava provučena i kroz laž i kroz istinu, potpuno razoružava režim. Ukoliko bi sledeća iteracija bila identična, priznali bi svoju sramotu u Pionirskom parku, a ukoliko bi akciju invertovali, verovatno bi trebalo da izvedu ono za šta nisi sposobni i prikažu originalni studentski pokret na koji bi voleli da liče.

Lakše od svih tih akcija je imitirati miting kontramitingom. Mada, u situaciji kada se originalni protest odigrava na poziv omladine koja potpuno razumnim zahtevima poziva građane da im se pridruži, organizovanja kontramitinga je vrlo sramotan čin. Takav potez je tu iz ličnih strahova i koristi bez obzira na činjenicu da se time dovodi do povećanog naboja u društvu u kome će oni opijeni kulisama odlučiti da te kulise brane, ne više samo zbog sramote režima koji je razotkriven, već i zbog lične sramote od onoga u čemu su učestvovali. U ovakvim oklonostima takav jedan potez može biti i jednostavno nepromišljen, jer i istorija voli samu sebe često da imitira. Dobro je setiti se da je pad Čaušeskog počeo, ne na protestnom okupljanju, već upravo na kontramitingu podrške režimu na kome se nezadovoljni narod koji je doveden počeo buniti. Tako i na ovom, više puta najavljenom kontramitingu u Beogradu, može biti samo pitanje lošeg dogovora oko toga dokle da se kopiraju studenti u svemu što rade, pa da se nekom omakne uzvik PUMPAJ! i da sve krene da puca po šavovima. A ovoga puta, Studenti 1.0. će biti u Novom Pazaru pa nije sigurno da će imati ko da spreči haos koji na taj način može nastati.