Zvezdani časovi
Nisam voleo žurke i provod, posebno dok sam bio mlađi. Kada sam imao nekih 19 godina bili smo na maturskoj ekskurziji u Turskoj gde smo jedno veče u Istanbulu dobili sledovanje noćnog provoda. Meni su takvi provodi u noćnim klubovima uglavnom teško padali, pa se dešavalo čak i da popijem kako bih lakše podneo to što je po nečijem shvatanju predstavljalo zabavu. Dok su prijatelji iz generacije đuskali, muvali se i pili ja sam pokušavao naći način da eskiviram takav vid druženja. Tako sam u jednom uglu kluba primetio ljusku ogromnog zvučnika.
To je bila ogromna šuplja kutija koja nije imala jednu stranu. Zamolio sam drugove da sačekaju da uđem u zvučnik, i da ga onda podignu i odnesu do zida tako da ostanem u kutiji zatvoren i da na miru mogu sačekati da provod prođe kao neka elementarna nepogoda. Sve bi bilo dobro da posle nekog vremena razredna nije primetila da me nema.
Verovatno joj je neko otkrio moje skrovište jer je tražila da se zvučnik odmakne od zida. Nisam znao šta se dešava kada se moje sigurno sklonište počelo pomerati, ali već u sledećem trenutku, kada sam načuo glas razredne, nije mi bilo svejedno. Kao vrlo primernog učenika čekalo me je da objasnim neobično ponašanje, a nisam bio siguran ni da li ću uspeti sakriti da sam malo popio. Dok sam ustajao iz zvučnika premišljao sam se da li bi bilo u redu da izgovorim ono prvo što mi je palo na pamet.
Ne mogu da se setim da li me je razredna prekorila, ali je jasno da je tražila da objasnim situaciju. Sećam se da sam joj rekao „Nadam se da se nećete ljutiti ako vam kažem ono što je jedino prikladno u ovakvoj situaciji. Ja bih vas zamolio da mi se pomerite sa sunca.“ Odmah je prepoznala koga citiram i šta želim da poručim, nasmejala se i nastavila razgovor. Uskoro je srećom i provod završen pa smo u razgovor uključili i drugove iz odeljenja. Razredna nam je tada ispričala priču o padu Carigrada pozivajući se na knjigu Stefana Cvajga „Zvezdani časovi čovečanstva“. Ispričala nam je neverovatnu priču o Kerka porti, maloj sporednoj kapiji koja je ostavljena otvorena i tako odigrala presudnu ulogu u padu grada, a time i snažno uticala na istoriju celog sveta.
Po povratku u Beograd pronašao sam Cvajgovu knjigu i oduševio se pričama koje sam u njoj pročitao. Tako su mi Cvajg i razredna poklonili predivnu ideju o tome kako u istoriji možemo primetiti zvezdane časove koji nam na jezgrovit način objašnjavaju neke bitne istorijske momente, ali nas mnogo uče i o nama samima. Danas je ta ideja jedna od bitnih ideja na koje se oslanjam kada sakupljam priče za Paralaksu.
Knjiga Stefana Cvajga je i dalje na polici, a moja razredna, Valentina Mladenović i ja smo i posle mnogo godina i dalje prijatelji.
