PROTESTI
Nasilje počinje tamo gde prestaje komunikacija
Šta menjaju protesti?
Suština ovih protesta nije promena vlasti, oni su tu sa željom da se promenimo mi i naša građanska svest. Kada narod razvije građansku svest sve ostale promene će doći same. Dok ne postoji hrabrost i volja da se protestuje protiv autoritarne vlasti, skoro da je svejedno ko tu vlast upražnjava. Građani moraju shvatiti da se oni pitaju za to kako funkcioniše grad i država u kojoj žive. Što više pomeraju prag tolerancije kada će reagovati, što se više informišu i prate šta se dešava sa njihovom državom, to će u boljoj državi živeti.
Svrha institucije vlasti je da kroćenjem hirovite sile naroda uspostavi monopol nad korišćenjem sile svodeći je na minimum i upotrebljavajući je u korist celog naroda. Protesti često posećuju Narodnu skupštinu ispred koje se nalazi skulptura “Igrali se konji vrani, a sa njima i div junaci”. Skulptura ilustruje upravo takav ples sirove sile i volje naroda koji pokušava da je ukroti. Građani su tu da primete svaki put kada se ta sila otkine sa lanca i kada samovoljna grupa, zaslepljena svojim ličnim interesima, zaboravi kome bi vlast trebalo da služi.
Državne zastave nose i oni koji protestuju i oni protiv kojih se protestuje, stigmatizacija i označavanje jednih ili drugih kao državnih neprijatelja i izdajnika je banalna. Mnogo konkretnije i smislenije je primetiti da li se neko bori samo za lične ili za kolektivne interese.
Ime “1 od 5 miliona” protestima je dao predsednik države izjavivši da ljudima koji protestuju neće ispuniti ni jedan jedini zahtev čak ni ukoliko ih se okupi 5 miliona. (VIDEO)
Organizam države, sastavljen od ćelija pojedinaca, mora razumeti da je pojava protesta indikator na koji je neophodno osvrtati se. Izjave državnih zvaničnika, kojima ljude na protestima proglašavaju neprijateljskim faktorom štetnim po državu, otvoreno je priznavanje neupućenosti u funkcionisanje demokratskih društava. Protest nije neprijatelj vlasti već indikator nezadovoljstva građana onima koji ih predstavljaju, ukoliko se organizam države ogluši o takve simptome to može dovestio do ozbiljnije kulminacije oboljenja.
Televizije sa nacionalnom frekvencijom, uporno marginalizujući proteste, čine medveđu uslugu vlasti i štetu društvu kome bi trebalo da služe. Marginalizacija protesta vodi ka demoralizaciji ljudi da budu aktivni što je jednako opasno kao i lečenje bolesti sedativima umesto pronalaženja uzroka bolesti. Čak ni posle godinu dana upornog protestovanja nijednom od organizatora protesta nije dozvoljeno da na nacionalnoj frekvenciji izloži probleme zbog kojih su protesti organizovani. (VIDEO)
Iako su protesti u medijima često predstavljani kao nasilni, oni su u svom najvećem delu mirne porodične šetnje u kojima se ističe problem odlaska velikog broja mladih iz države. Na protestima se uvek mogu sresti porodice sa decom i kućnim ljubimcima, oni na taj način u svojoj šetnji spajaju lepo, korisno i odgovorno. (VIDEO)
Protest nije samo izlazak na ulicu, protest je i svaki pokušaj da se primeti i formuliše problem koji se pojavi u društvu. Povećana pažnja javnosti i zajednička artikulacija onoga što je problematično dovodi do toga da se lakše brane ispravne vrednosti. Svaki put kada pobedi laž, to se obično ne dogodi zato što je laž lepša od istine, već zato što pogrešno procenimo da istini koja je lepša nije potrebna pomoć da se sa glasnijom laži izbori.
Iako može delovati zbunjujuće to što protesti nemaju jasno političko opredeljenje, jednostavno je shvatiti da se oni zalažu za uspostavljanje stanja u kome je uopšte moguće iznositi političke ideje. Zato nije neobično da se na protestima sretnu ljudi koji imaju vrlo različite poglede na svet, kao što je primer na fotografiji gde se vidi zastava Rusije uz LGBT zastavu.
Mnoge poznate ličnosti su pružile podršku protestima. Uz svoje studente su i profesori koji tu nisu samo da ih slepo podrže već i da ih opomenu ukoliko nisu odabrali pristojnu parolu koju će uzvikivati ili ukoliko se odluče na neku nepromišljenu akciju.
U uređenom društvu protest je patriotski čin u kome građani svoje slobodno vreme poklanjaju državi ukazujući na moguće propuste.
U društvu u kome su institucije urušene protest je stvar higijene.
Državni zvaničnici su pokušavali da umanje značaj protesta tvrdeći da su takva okupljanja malobrojna. Situacija je kulminirala izjavama ministra unutrašnjih poslova i predsednika države koji su tvrdili da se tokom svakog protesta prebroje “u glavu” svi ljudi koji dođu na protest. Problematičnost te situacije nije samo u tome što je brojnost protesta višestruko umanjivana, nije problematično ni to što su zvaničnici gotovo duhovito pokušavali da izbroje učesnike protesta na fotografijama, problem je u tome što zvaničnici nisu razumeli da država jednako mora brinuti o svakoj grupi svojih građana bez obzira na njihov broj.
Isti govornici na protestima koji su sa istih mesta ukazivali na slične probleme još 90-ih ostavljaju gorak osećaj da smo kao društvo u proteklih 25 godina jako malo naučili. (VIDEO)
Breht je tvrdio da je najgori vid nepismenosti politička nepismenost jer društvo u kome preovladava politička nepismenost nije sposobno da donosi odluke u svoju korist. Medijska pismenost je preduslov za političku pismenost, ali ona je u svojoj osnovi i naša sposobnost da razlikujemo propagandu od informisanja odnosno istinu od laži. Današnja borba u razdvajanju istine od laži i njihovom ispravnom imenovanju može se posmatrati i kao moderna borba između dobra i zla u kome zlo pobeđuje kada istina i laž nisu dovoljno jasno razdvojene, jer takvo stanje u krajnjoj instanci vodi do sukoba u društvu, nasilja i ratova.
Teme koje su zastupljene na protestima su između ostalog i česte afere o kojima se malo može pronaći u medijima. Na protestima se zbog toga zahteva da se povodom afera oglasi javno tužilaštvo, a da se mediji počnu baviti temama koje su u interesu građana.
Protesti koje su mediji pokušavali da prikažu kao nasilne, najvećim delom su proticali u izrazito mirnoj i prijatnoj atmosferi. Na fotografiji su ljudi koji protestuju ispred Skupštine grada Beograda pazeći da ne zgaze cveće.
Ljudima koji protestuju se često postavlja pitanje ko je alternativa i koga žele da vide na vlasti. Protesti su tu jer ne postoji normalan politički život u kome je uopšte moguće da se pojavi i artikuliše alternativa, oni žele da se društvo izvuče iz predpolitičkog stanja u kome se trenutno nalazi.
“Pitanje ko treba da vlada pogrešno je postavljeno. Dovoljno je ako se loša vlada može opozvati, to je demokratija.”
Protesti su trajali i za vreme rekonstrukcije Trga republike koja je trajala godinu dana i koštala građane 768 miliona dinara. Građani su posebno isticali da im smeta što se u tom slučaju kao i u sličnim slučajevima ne čuje glas stručne javnosti, a što je za rezultat imalo da se 10 dana po završetku rekonstrukcije trg ponovno zatvori zbog popravki. (VIDEO)
Službenica koja je iz Skupštine grada snimala građane od njih je dobila na poklon ružu.
Autoritarnu vlast je lako prepoznati po tome što neizbežno dovodi do slabljenja efikasnosti institucija. To je jednostavan i siguran indikator da se društvo udaljava od demokratskih vrednosti pa je ujedno i poziv da građani reaguju protestom.
Protest je kolektivni čin sačinjen od zbira pojedinačnih odluka. Sasvim je očekivano da se na protestima pojave i oni čije mišljenje ne delimo, ali to nije razlog da ne doprinesemo borbi za istinu na način na koji mislimo da je ispravan. Budite promena koju želite da vidite u svetu oko sebe, dajte razlog protestima da se ugledaju na vas.
Protesti su pokušaj građana da uspostavi komunikaciju sa vlašću. Izbori, suprotno od onoga kako se predstavljaju, nisu način da se legitimiše svaki način vladavine onih koji na tim izborima pobede. Kada vlast odstupi od očekivanja građana sasvim je normalno da građani na to ukažu. U tom smislu građani ne žele ništa drugo osim da vlast obraća pažnju na njihovo nezadovoljstvo. Izbori koji bi promenili vlast, ne bi doneli ništa građanima ukoliko bi i sledeća vlast bila gluva za njihove zahteve.
Prema tome, protesti da bi bili uspešni sa strane građana, dovoljno je da postoje, a sa strane vlasti će biti uspešni kada nauči da sasluša svoje građane. Na pokušaj uspostavljanja komunikacije sa državom mogu jednako biti ponosni i vlast i građani, jer tamo gde komunikacija prestaje, tamo počinje nasilje.